6 Predloga Kako se Osloboditi Frustracije



Tema o kojoj ćemo danas pričati je vrlo aktuelna u današnje vreme. Ovo predavanje ste tražili puno puta i šta mi drugo preostaje nego da vam ispunim želju. Mnogi ljudi na ovoj planeti osećaju frustraciju skoro svakoga dana. Neki je osećaju nekoliko puta dnevno, ili na žalost skoro svakosatno.

Šta je to što nas frustrira? Frustriraju nas drugi ljudi, posao, problemi u životu, nedostatak novca, a vrlo često frustriramo sami sebe. Frustracija se može manifestovati u vidu straha, treme, ljubomore, zavisti, ljutnje, besa, mržnje i drugih negativnih osećanja.

Ako niste svesni svojih strasti i osećanja, drugi znak da ste frustrirani je kada uhvatite sebe da se žalite, kada vam nešto smeta, kada vam je neko nešto uradio što vas je pogodilo i kada ponavljate sebi koliko su te dotične osobe u krivu.

Frustracija je možda normalna stvar. Ali ako vas okupira jako i dugo, prestaje da bude zabavno. Često frustracija pogoršava naše odnose sa drugim ljudima, čini nas nesrećnim i nestrpljivim, menja naše ponašanje. Zato se postavlja pitanje kako da se oslobodimo svojih frustracija. Da bismo to uvideli, pogledajmo najpre šta nas dovodi do frustriranosti i koji je najbolji način da pristupimo ovom problemu.

Zašto dolazi do frustracije? Razlog frustracije je trostruk:

  • Naše neprihvatanje stvari ako se ne odvijaju kako mi želimo.
  • Ili ne prihvatamo da se ljudi ponašaju kako mi ne želimo.
  • Ili ne želimo da budemo takvi kakvi jesmo ili takvi kakvi sami sebe vidimo.
simboli frustracije

Dakle, koren frustracije je odbijanje da prihvatimo stvari takve kakve jesu. Kada se pojavi frustracija, tada počinje priča u našoj sopstvenoj glavi otprilike ovako: "Baš me iritira, ne bi trebao to da radi, a uvek to radi. Zar ne vidi da je to potpuno pogrešno." Ovakve ili slične misli često se motaju po našoj glavi i dolivaju ulje na vatru naših frustracija. Bez obzira koliko duhovni bili, osim možda ako ste duboko prosvetljeni, teško ćete moći da sprečite frustraciju jer se radi o potpuno prirodnom odgovoru i načinu kako naša psiha reaguje na ono što ne može da prihvati.

Predlog 1. - Postanite Svesni Svoje Frustracije

Najbolje što za početak možete uraditi je da razsvetlite odnosno, postanete potpuno svesni svoje frustracije. Uverite se da li vas neko iritira upravo sada? Da li negodujete, da li se žalite? Da li ste ljuti? Da li osećate potrebu za izduvnim ventilom? Da li se prepirete ili vodite zamišljeni dijalog u svojoj glavi?

Predlog 2. - Napravite Pauzu

Kada primetite da se tako nešto dešava, kada se pojave prvi znaci frustracije, napravite pauzu. Opustite se, ravnomerno i duboko dišite i samo budite prisutni, budite svesni. Svesno, nekoliko trenutaka, posmatrajte svoju frustraciju. Drugim rečima uđite u meditaciju. Primetite kako se osećate i šta frustracija čini vašem zdravlju. Meditacija je lako primenljiv i najefikasniji način za većinu ljudi. Meditacija vas uvodi u svesnost i pravi temelje za sazrevanje i duhovni razvoj.

Predlog 3. - Osvestite Priču u Svojoj Glavi - Drugim Rečima Meditirajte

Zapazite koja se priča odvija u vašim mislima. Postanite svesni šta je to što govorite sami sebi. Sigurno govorite sebi kako bi ta druga osoba trebala ili ne bi trebala da se ponaša. Kako biste okarakterisali tu situaciju ili tu drugu osobu?

Sada upitajte sebe: Da li mi ova priča pomaže? Da li poboljšava ili pogoršava moju situaciju? Da li poboljšava ili pogoršava moj odnos sa drugom osobom? Da li me čini srećnijom? Ako vam ne pomaže, ako vas ne čini srećnijim, onda, možda, vi sami stvarate nesreću u svojoj glavi?

Umesto toga, neka vam data situacija bude lekcija svesnosti i usredsređenosti pažnje, lekcija prepuštanja i prihvatanja. Neka vam bude nauk da je sreća moguća bez obzira kako se drugi ljudi ponašaju prema vama, ili bez obzira u kojoj se situaciji nalazite.

proverite da li je mozak uključen

Svaki trenutak našeg života je lekcija, ako smo svesni i voljni da je prihvatimo. Ako se otvorimo prema datoj situaciji, možda možemo naučiti da vidimo ljude onakve kakvi oni stvarno jesu, a ne kakvi bismo mi voleli da oni budu. Možda možemo naučiti da ne treba da se trudimo da ih promenimo, jer je to ne moguća misija. Treba da nastojimo na promeni sebe, svog pogleda na svet, svog karaktera, svoje fleksibilnosti, tolerancije i zrelosti. Traba da oprostimo sebi i drugima, da zavolimo sebe, takve kavi jesmo. Život je Dar od Boga, treba ga ceniti i živeti najbolje što možemo.

Predlog 4. - Pokušajte Razviti Saučešće

Ako ste spremni da učite iz date frustrijajuće situacije, možda možete da primetite da ta druga osoba pati. Ne u smislu "život je mizeran i ja se nalazim u agoniji patnje", već u smislu "nešto me čini nesrećnim". Zato nam ta druga osoba deluje "nesavršeno", jer verovatno ima unutrašnji konflikt sa sobom, jer je i ona sama frustrirana.

Na ovaj način i vi i ta osoba možete da doživite istu stvar. Ako se povežete moći ćete razumeti kako se ona oseća, jer i vi osećate to isto. Ona se ponaša neprihvatljivo, deluje nesavršeno, ali i vi sami to činite s vremena na vreme, zar ne. To nije nikakvo opravdanje za tu osobu, ali ipak bi bilo normalno da osetite empatiju, da razumete njihovu priču i njihovu tačku gledišta.

Pokušajte da uvidite kako način na koji se druga osoba ponaša ima za nju potpuno smisla, sa njene tačke gledišta. I zaista možda ima, samo što vi to ne vidite.

Predlog 5. - Dozvolite da Stvari ne Budu po Vašem

Možda ćete sada lakše moći da dozvolite da stvari ne budu po vašem. Vi želite da stvari idu kako ste vi zamislili, da se ljudi ponašaju na određeni način kako vi želite. To je jasno.

Ali vi ne možete a vrlo verovatno ne biste ni želeli da kontrolišete Univerzum. Nije ni predviđeno da sve bude po vašoj volji. Drugi ljudi imaju pravo da se ponašaju nesavršeno, na svoj način. Istina, ne morate da ste saglasni sa tim ponašanjem ili da volite kako se ponašaju, ali insistiranje u vašem umu da sve bude kako vi želite, neće to promeniti. Ono što će se dogoditi je da ćete vi postati frustrirani. Zato pustite! Popustite svoj čvrsti stisak u pokušajima da kontrolišete kakve stvari treba da budu.

Predlog 6. - Kažite Da Sadašnjem Trenutku

Na kraju, vam predlažem da kažite "Da" ovom iskustvu. Verovatno nije idealno, ali šta je idealno? Kažite "Da" i prihvatite sadašnji trenutak. Neka to postane vaša svakodnevna praksa, da govorite "Da" svemu što se dešava i da se oslobodite prijanjanja uz stvari i događaje. Tada ćete primetiti neverovatnu lepotu sadašnjeg treunutka i frustracije će sve više postajati vaša daleka prošlost. Budite svesni, tolerantni, budite ovde i sada.

Idemo Još Malo Opsežnije Objasniti Frustraciju

slika frustrirane osobe

Jaka frustracija je nenormalno, bolesno duševno stanje koje se javlja u pojedincu kada njegove duboke potrebe i težnje nisu zadovoljene. Fustracija je duboki hronični osećaj ili stanje nesigurnosti i nezadovoljstva koje narasta iz nerešenih problema. Frustracija je jedno kompleksno emocionalno stanje koje nastaje kada se susretnemo sa preprekama.

Frustracija postoji kada su naše želje, zahtevi, htenja ometeni ili onemogućeni. Osećanje frustriranosti narasta iz razlike između onoga što hoćemo i onoga što možemo. Znači, frustracije počinju osećanjem nezadovoljstva. Frustracije sami stvaramo radi načina na koji definišemo prepreke, odnosno stvari koje nas u životu koče.

Frustracije mogu biti skoro neopažene ili vrlo moćne. Jake frustracije nastaju iz pomešanih osećanja koja dezorganizuju našu memoriju i ponašanje.

U zavisnosti od toga kako tumačimo sopstvena osećanja koje frustracije izazivaju, frustracije različito na nas utiču. Mogu da dovedu do pozitivnih promena, mogu da izazovu agresiju, detinjasto ponašanje, žaljenje ili prisilno ponašanje.

Tada osoba svoja osećanja formuliše obično na sledeći način: Često želim da pobegnem od svega, osećam se frustrirano kada ne mogu da pronađem nešto, frustriran sam ako ne znam odgovor na pitanje, nisam zadovoljan svojom uobičajenom dnevnom rutinom, imam plahu narav itd.

Frustracija je stvar percepcije – načina na koji opažate svet. Počnite drugačije da definišete svet oko sebe, i postaćete znatno manje frustrirani. Kako ne možemo uvek da izbegavamo stvari, događaje i ljude koji nas nerviraju, možemo da naučimo da drugačije definišemo sopstvenu okolinu i pomognemo sebi da se osećamo manje frustrirano, nezadovoljno i uznemireno.

Niska Tolerancija na Frustraciju:

Niska toleracija na frustraciju se javlja kada odbijemo da se ponašamo disciplinovano da bismo ostvarili određene ciljeve, kada mislimo da ne možemo da tolerišemo neizvesnost i kada idemo zaobilaznim putevima, odnosno linijom manjeg otpora. Uglavnom se javlja kod ljudi koji imaju loše veštine slušanja, zatim kod ljudi koji su ometeni i rasejani.

Frustracija se javlja kada konstantno zahtevamo da dobijemo ono što želimo brzo i lako. Nepodnošenje tenzije često vodi izbegavanju suočavanja sa problemima, agresivnom ponašanju, izlivu besa ili suza, nezadovoljstvu. Ona utiče negativno na naše psihičko i fizičko stanje.

Misaoni stil ljudi koji ne podnose frustraciju je pun optuživanja i zahteva prema svetu, okolnostima, situacijama i ljudima koji ih okružuju.

slika frustrirane osobe

Ne možemo promeniti svet da bi nama bilo lakše, ali svakako možemo promeniti sopstveno viđenje sveta i svoja osećanja koja doživljavamo u interakciji sa okolinom.

Kada se osećanja prevedu u rečenice, misli osobe koja ima nisku toleranciju na frustraciju, zvuče otprilike ovako: Ja to ne mogu da podnesem, ja to ne mogu i neću da uradim, ja to neću da trpim, mrzim samu-samog sebe i ništa ne vredim, ništa više ne radim kako treba, osećam se kao da se nalazim u začaranom krugu.

Neki od nas se rode sa smanjenim kapacitetom za tolerisanje frustracije. Ustvari svi imamo urođenu tendenciju da razvijemo netolerantnost na frustraciju. Sva ljudska bića imaju jaku biološku tendenciju za samoporažavanje radi težnje za kratkotrajnim hedonizmom i nastojanjem da se brzo ostvare trenutni i kratki ciljevi.

Ako imamo jaku netoleranciju na tenziju, osećaćemo se veoma frustrirano, jer je malo stvari na ovom svetu koje izgledaju savršeno. Mi aktiviramo ovu tendenciju kada uvećamo sopstvenu frustraciju oko nečega. To nekada može da nas odvede do potpune psihološke dezorganizacije.

Profesionalci u svetu reklama hvale pilule koje umanjuju tenziju i frustraciju. Taj način odklanjanja tenzije može se pričiniti lak, delotvoran i komforan. O lošim posledicama lekova se retko razmišlja. Moj odgovor na ovo pitanje za većinu slučajeva je meditacija. Poznato je kada se meditacija ne može primeniti.

Roditelji sa najboljom namerom ne znajući šta čine– opraštaju deci njihova nastojanja tipa “ ne radi mi se sad to, mrzi me”. Mi sami, takođe, razvijamo sistem uverenja da je ići linijom manjeg otpora poželjan put. Izbegavamo tenziju i ona nam postaje sve manje podnošljiva. Vremenom dolazimo u situaciju da ne podnosimo nikakav pritisak i tako postajemo nesposobni da radimo i pri najmanjoj tenziji, kao što je na primer timski rad. Takve osobe očekuju uslove rada pod staklenim zvonom, koji ne postoje u stvarnom svetu.

Kada nam se naruši komfor i kada ne podnosimo nastalu frustriranost, često zauzimamo perfekcionistički pogled na svet i nerealistično visoke standarde. Naravno, ovako frustrirani ne uspevamo da ih ostvarimo. Ovi pogrešni standardi se grade svakodnevno, godinama, potajno nadajući se da će perfekcionizam kompenzovati sopstvenu nesavršenost i odkloniti neprijatnost. Ova ideja da ćemo perfekcionizmom kompenzovati sopstvenu nesavršenost zvuči potpuno apsurdno. Pošto je pogrešivo i nesavršeno bilo koje ljudsko biće kako ikada možemo da očekujemo da ćemo ostvariti nešto što je apsolutno izvan našeg domašaja? Živimo u svetu u kom se događa previše stvari nad kojima nemamo nikakvu kontrolu. Kada uzmemo u obzir i dnevne varijacije u našim sposobnostima i neočekivane promene u okruženju, jasno se može zapaziti nepredvidivost življenja.

Izbegavanje diskomfora kroz savršenstvo sadrži jednu važnu poruku, da se osoba ustvari plaši da će joj se sve izmaći ukoliko nema potpunu kontrolu nad situacijom. I zaista, svaka osoba koja se plaši intenzivnih osećanja poput frustracija ili samog straha, uznemirava samu sebe paničeći na samu pomisao o mogućnosti javljanja ovih jakih negativnih emocija. Iz tog razloga se javlja sve veća potreba za potpunom kontrolom, koja stvara sve veću frustriranost i doprinosi sve većem gubljenju kontrole.

Procesi Frustracije i Pomutnje - Poremećaja

slika frustrirane osobe Ljudi koji očekuju da imaju potpunu kontrolu nad sobom i svojom okolinom i koji se plaše tenzije, neizbežno će se osećati frustriranima. Isto tako će se osećati frustrirano kada ne ostvare sopstvena očekivanja, ili se njihove predpostavke oko nečega ne poklope sa relanošću. Kada smo frustrirani i pomućeni moramo uvideti da ne možemo imati ono što želimo, onda kada smo poželeli.

Tada kažemo sami sebi da ne možemo da podnesemo tu situaciju. To je okidač za još veću frustraciju i pomućenost. Ponavljajući ovu istu rečenicu u svojim mislima postajemo fiksirani za ideju da nikako ne bi trebalo da osećamo diskomfor. Preokupiramo se mislima o tome kako je frustracija užasna i ograničavamo šansu da razmotrimo alternative. Reagujemo preterano: povlačejem ili agresijom, rigidnošću ili impulsivnošću.

Na žalost, retko učimo iz svojih iskustva kada smo pod dejstvom jakih emocija, jer one ometaju proces mišljenja, učenja kao i kratkotrajnu memoriju.

U budućnosti uvek ponavljamo ovaj obrazac mišljenja, osećanja i ponašanja. Osoba koja na prvu prepreku reaguje sa “ O ne!” uglavnom trenutačno oseća priliv tenzije koja narasta u telu i koja se intenzivira. Tada ona pokušava da pobegne od osećanja tenzije. Ovaj proces katapultira frustraciju i pomućenost, konfuziju i mizeriju radi osećaja gubitka kontrole. Proces frustracije i pomućenosti može se odvijati i polako u slučaju kada frustriramo sami sebe istovremeno imajući u vidu da treba da izbegnemo frustraciju.

Velik broj osoba periodično pati od niske tolerancije na frustraciju, a mnogo je ljudi koji se nađu u ozbiljnim psihološkim problemima nastalim radi nepodnošenja frustracije. Ako pogledate manifestacije psihičkih poremećaja, videćete da je potreba za komforom i izvesnošću sastavni deo mnogih od njih. Ne bi bilo loše da se suprotstavimo filozofiji netolerisanja frustracije i “pomučimo” da izgradimo tolerantnost i prihvatanje.

Osoba koja sama sebi kaže da nešto ne može da podnese, tako će se i osećati i na taj način sebe još više frustrirati. Ona tada izgovara specifične fraze, kao što su: ne mogu da podnesem, stvari mora, treba i ima da funkcionišu onako kako ja želim, mrzim samog sebe, ništa ne vredim.

Ta izražavanja uključuju dopunske, izbegavajuće fraze: neću, ne mogu to da uradim, osećam se preopterećeno, preplavljeno i slično.

I najzad fraze bespomoćnosti: ništa ne radim kako treba, osećam se zarobljeno.

Definisanjem nastalih okolnosti frustrirana osoba ostaje umotana u sopstveni smisao za realnost koji je ustvari sve više udaljava od realnosti kakva ona zaista jeste.

slika frustrirane osobe

Ljudi sa niskom tolerancijom na frustraciju postižu uspehe koji su manji od njihovih realnih sposobnosti i tako negativno iskrivljuju viđenje samih sebe. Ova iskrivljenja uključuju ideje tipa “ništa ne vredim, jer nisam uspeo da ovaj konkretan zadatak uradim kako treba”. Kombinacija samo-poražavajućih ideja i izbegavanje diskomfora izaziva neadekvatno ponašanje, pojačava negativan pogled na sopstvenu ličnost i na kraju dovodi do samoispunjujućeg proročanstva. Ljudi zarobljeni u ovom obrascu se često osećaju kao da su zatrpani ometajućim stvarima. Kako bivaju zarobljeni u mreži iskrivljenih misli, ponašanja i osećanja, teško im polazi za rukom da se iz te mreže ispetljaju.

Još je Sokrat bio na pravom tragu, govoreći: “Sve naše greške se rađaju iz konfuzije i neznanja”. Ukoliko naučimo da prepoznamo i razumemo uticaj jezika niske tolerancije na frustraciju i pogrešnih uverenja i predrasuda, manje vremena ćemo biti zbunjeni, a više ćemo vremena imati za meditaciju i razvijanje strategije za kvalitetniji život.

Međutim, dešava se da neuspeli pokušaji otklanjanja niske tolerancije na frustraciju dovedu do razvijanja loših navika, koje samo privremeno skreću pažnju sa problema nepodnošenja frustracije. Nepromišljeno praćenje sopstvene intolerantnosti na frustraciju i naviku instant zadovoljenja želja u cilju otklananja tenzije, samo pojačava sklonost ka lakom, brzom rešavanju problema i postizanju zadovoljstva. Navike koje podržavaju našu netolerantnost na diskomfor se brzo rasplamsavaju. Prvenstveno je bitno naučiti koji smisao imaju i na koji način funkcionišu ove loše navike. Tada se treba suočiti sa činjenicama i izbeći izgovore. Pogledajte šta stoji iza navike. Loše navike treba zameniti nečim konstruktivnim.

Sagledajte svoj pravi problem. Pravi problem je želja da sve u životu ide lako, lepo i brzo. To u većini slučajeva nije ostvarljivo. Život je sačinjen iz izazova i kako se oni ne mogu svi rešiti odmah i na lak način, neophodno je prihvatiti to kao činjenicu.

Napravite plan razumnih i ostvarljivih ciljeva. Iskoristite maštu u meditaciji, da zamislite željeni cilj i korake koje treba da preduzmete da biste došli do cilja. Nikada ne očekujte brze rezultate.

slika frustrirane osobe

Izbegavajte tražiti pomoć, budite smireni i dovoljno uporni i posvećeni. Ako niste postigli rezultat zapitajte se da li je vaš cilj realan. Razmotrite dobro tu opciju sami, a onda još jednom sa nekim za koga znate da je realan i dobro procenjuje životne situacije i ljude.

Zapamtite

Uvek kada pokušavamo ili očekujemo previše, ili odbijamo da se suočimo sa realnošću, naša tolerancija je na testu, koji često ne uspevamo da položimo.

Tolerancija na frustraciju uključuje mentalnu fleksibilnost i spremnost da se ponašamo na različite načine i krećemo u različitim pravcima. Kada mislimo fleksibilno, u stanju smo da se ponašamo u skladu sa realnošću.

Iako ne možemo da kategorišemo frustraciju – tenziju, osećanje ni kao pozitivno ni kao negativno, naš odgovor na frustriranost može biti koristan ili disfunkcionalan. Tako, optimalna i realistična frustracija može da nas motiviše na pozitivne akcije. Sa druge strane, nejasan negativan stav može izazvati tenziju, netoleranciju i odvesti nas u disfunkcionalno ponašanje i konfuziju.

Treba da postanemo strpljiviji i voljni da se suočavamo sa problemima bez velike tenzije. Sve treba rešiti na miran način. Možemo odlučiti da odložimo akciju za koju znamo da će nam izazvati jaku tenziju i prateće probleme. Izbor je uvek naš.

Imamo veću toleranciju na frustraciju kada mislimo o sebi pozitivno, kada smo realni, smireni i kada stvarno verujemo da ćemo uspeti. Potrebno je samo da postanemo svesni svoje frustracije i da budemo u vedrom i pozitivnom raspoloženju. Ljudi se često ponašaju na impulsivan i nepromišljen način samo zato što ne žele da podnose diskomfor. Znamo da je to vrlo nerealna želja, jer stvari nažalost ne stoje tako. Istina, odnosno realnost je drugačija, mi nismo izuzetak.

Ako ste prepoznali pozitivne strane visoke tolerancije na frustraciju, možda ćete poželeti i da poradite na sebi kako biste naučili da izlazite na kraj sa sobom. Do sada smo ustanovili da ljudi sebe sami čine frustriranima onda kada zahtevaju izvesnost tamo gde je nema i kontrolu tamo gde ne mogu da je postignu. Proces menjanja je jednostavan, ali nije lak. Zahteva dosta volje, truda, upornosti i predanosti.

slika frustrirane osobe

Svesnost je prvi stepen promene na putu ka boljem upoznavanju sebe i sopstvenih frustracija. Proces savladavanja frustracija počinje kada postanemo svesni šta je ono što želimo i na koji način sputavamo sebe u postizanju željenog cilja. Šta možemo da uradimo da bismo promenili ova sputavajuća ponašanja?

Putem svojih nastojanja i istrajavanja mi širimo sosptvene vidike i razvijamo nove veštine i sve dublju svesnost. Stičemo iskustvo o realnosti i sopstvenoj sposobnosti. Jasnije uviđamo vezu između koncepata o sebi samima, svojim emocijama, akcijama i što je najvažnije počinjemo da razumemo značaj promene. To je veoma važno za nas jer dolazi iz našeg ličnog iskustva. Prihvatamo sebe, druge i realnost onakvu kakva jeste jer razumemo istinitost onoga što vidimo. Mi uviđamo da se svet neće promeniti samo zato što mi tako želimo. Do sada smo kroz iskustvo shvatili da na neke stvari možemo, a na neke ne možemo da utičemo. Više ne zahtevamo nemoguće. Ostajemo aktivni i upuštamo se u bitna iskustva sa izoštrenim pogledom i jasnom slikom šta možemo očekivati od sebe, drugih i sveta.

Ključ za promenu je prihvatanje da neke stvari, pojave i ljude ne možemo promeniti. Ono što možemo promeniti je sebe i sopstveno viđenje sveta. Ukoliko posustanete u procesu promene, upitajte se šta postižete time što bez veze frustrirate sebe za stvari koje se dešavaju mimo vaše kontrole? Umesto gajenja negativnih misli, probajte da životne probleme sagledavate realno. To će vam se višestruko isplatiti. Sve zavisi od vas.

slika frustrirane osobe

Autor: Olga Rezo

Vaš Komentar:






Komentari:

vasa:
25-04-2016


Jako koristan tekst, hvala puno.

Mirjana Kosojevic:
26-04-2016


Hvala Vam na detaljnom objašnjenju i dragocenim savetima. Puno pozdrava.