ŽIVOT VELIKIH DUHOVNIH MAJSTORA

ŽIVOT I DUHOVNO UMEĆE MAJSTORICE NADE

Jednom davno, pre mnogo, mnogo vekova, negde na istoku živela je Majstrorica Nada. Ovo je priča o njenom životu. Nada je bila član jedne velike porodice – i najmlađe dete po uzrasti i najmanje po veličini. Članovi njene porodice bili su talentovani do tačke genijalnosti. Njene tri sestre su bile visoke, plave, sigurne, imale su utelovljeno dostojanstvo.

Moja porodica je bila jako bogata, uticajna i na položaju a moj otac je bio željan da načini savez sa velikim ljudima Azije i bliskog Istoka koristeći svoje ćerke, priča majstorica Nada. Razvoj raznih talenata kao, instrumentalne i vokalne muzike i umetnosti je bio negovan u našoj kući i u porodici. Izgledalo je da samo ja nemam razvijenu gracioznost ili bilo šta drugo što bi moglo biti u ponudi za pravljenje saveza koje je moj otac želeo. Zbog toga, bila sam oprezna beživotna i povučena. Lepota mojih sestara me je terala da se povlačim duboko u sebe. Sećam se vremena, nisam imala više od četiri ili pet godina, sedeći u bašti obožavala sam lepotu i dostojanstvo moje porodice iako nisam imala udela u tome.

Onda sam dobila iskustvo koje je ispunilo moj celokupni život i pomoglo mi da prevaziđem taj osećaj različitosti i nepripadanja. Jedne noći, dok sam ležala u mom malom krevetu koji je bio blizu prozora i gledala napolje prema bašti pojavila se ljupka dama na terasi, obučena u prelepu roze haljinu. Njena dugačka kosa je bila upletena a jedna pletenica joj je visila preko ramena. Ona mi se nasmešila toplom ljubaznošću! To je bilo po prvi put u mom životu da me je neko primetio kao individuu. Dok sam gledala prema Njoj, bila sam ispunjena osećanjem velikog obožavanja i ljubavi prema lepoti koja je bila itekako i deo moje prirode. Ovaj prizor je bio monumentalan i veličanstven. U Njoj sam videla samo nežnost i blagost a njenu svesnost, njen osmeh i velike ljubičaste oči, nikada ranije nisam videla na Zemlji. To je bila ljubav koja mi je dala hranu za kojom je moje malo detinje srce vapilo. Pročitaj dalje

SLUŽENJE JE ZAKON ŽIVOTA

Deco Boga koji hodate Putem Života i u tom putovanju tražite svrhu svoga postojanja, Pozdravljam vas!

Služenje je Zakon Života. Od trenutka kada se desi individualizacija, Plamen u nama počinje da prihvata odgovornost i ulazi u ravnotežu sa Univerzumom zahvalno uzvraćajući privilegiju udisanja vazduha, korišćenja Života i održavanja odvojenog postojanja putem kojeg razumevanjem i prosvetljenjem donosimo slobodu svesnosti.

Zakon jednog bića je Služenje. Iskustveni život stalno potvrdjuje neophodnost da individua služi svojoj zajednici, svojoj naciji, svom bližnjem. Individue koje ne odaberu da služe otklanjaju se privremeno iz trke Života dok ne prihvate svoje odgovornosti i postanu svesne sluge Puta Života. Pročitaj dalje

GAUTAMA BUDA i NJEGOVO PROSVETLJENJE

Sedam godina je Gautama Buda uzdizao Svoju svesnost, svakoga minuta, svakoga dana --- Najpre je prošao kroz velove svojih sopstvenih misli i osećanja, bolan proces sam po sebi, i onda kroz jednu usmerenost svoje koncentrisane Ljubavi, gore-gore-višlje, višlje kroz sloj i kroz sledeći sloj od ljudskih tvorevina.

Kada se Njegova svesnost podigla sa nižih i materijalnijih oblasti atmosfere, koja je bila ispunjena smradom i otpadom ljudskog mišljenja, došao je u oblast većeg svetla gde borave čistije duše. Mnogi tragaoci za Istinom sa manjom željom za duhovnim napredovanjem su boravili na ovoj ravni, osećajući da su postigli svoj cilj --- Oni su nakon povratka pričali o Raju sa ulicama od zlata i Kerubimskim i Nebeskim Horovima --- za njih je to bio vrhunac. Oni su bili iskreni, govorili su Istinu, ali za Budu to nije bilo dovoljno!

Napred i nagore u tom individualnom tihom hodočašću, živeći u srcu šume, zaštićen od strane nevidljive Prisutnosti Samog Boga, Buda je podizao Svoju svesnost sve višlje i više i došao je u oblast Hramova i Bića koja su zaslužila pravo da žive u svojim Višim mentalnim telima za vreme noćnog sna. Budi ni to nije bilo dovoljno --- Pročitaj dalje