Odeljivanje svesti može se izvesti za vreme sna spontano - buđenjem u snu uz osećaj fantastične slobode, moći kretanja, letenja kroz svetove sna, oslobođeni sile zemljine teže, sa kompletnim sećanjem na doživljaj pri povratku - kao i po sopstvenoj volji - vantelesnim iskustvom na svim nivoima naše stvarnosti. To ne potvrđuje čovekovu duhovnost, niti besmrtnost, samo ukazuje na razliku između vantelesnih iskustava i snova u kojima sanjamo da letimo.
U snovima možemo govoriti, ali ne možemo razumeti trenutno stanje. Tek posle buđenja procenjujemo koliko je san bio vezan za realan život, gde smo se u snu nalazili, šta smo osećali i mislili, šta smo razgovarali, shvatamo šta smo doživeli. Buđenjem reprodukujemo snove ako se setimo šta smo sanjali. U snu mi nismo svesni da sanjamo i sve doživljavamo kao neizbežnu stvarnost. Kad smo u projekciji, znamo da smo se probudili u snu i da više ne sanjamo. Opažamo i razumemo trenutno stanje čisto i potpuno. Ne postoji moć govora, ako progovorimo, naglo se vraćamo u san. Pri povratku iz vantelesnog iskustva, fizičkim buđenjem, jasno je da to nije bio san. Astralna ili neka druga projekcija je putovanje i letenje kroz svetove naše stvarnosti, svetove boja i oblika, kolektivnih emocija, misli i misaonih slika. Putem odeljivanja svesti moguće je povezati niže ja sa višim Ja.
Kad svest počne da opaža samu sebe, postaje čista svesnost ili samosvest. Za to vreme u svesti ne postoji ni jedna misao, namera, ni težnja, postoji samo nemi smisao samosvesti, kome bi uobičajeno značenje bilo - Postojim, Trajem, Jesam. Ova večnost će trajati samo dok u svesti ne postoji ni jedna misao. Možemo i ovako reći: sa nestankom misli, svest gubi njihov oslonac i kreće isušenim koritom Reke Psihe u dubine podsvesti, u svet misaonih slika, u svet sna, odnosno prolazi kroz vrata koja dele svet svesne od nesvesne psihe. Kad svest dosegne snagu samoregulacije razmišljanja i shvatanja, ona može da zadrži potpunu samosvest i u stanjima dubokog sna. Ako misli umirimo trenutnim samoposmatranjem, prestaje primanje čulnih utisaka spolja i započinje kontemplacija...
...Intelektualno znanje, kao znanje nagomilanih činjenica i polarizovanih pojava, nije uslov introspektivnog saznavanja, ono je stvrdnuti sloj koji usporava proces uviđanja i onemogućava potpuniju komunikaciju čistog razuma sa najdubljim izvorom ideja. Mreža inteligencije prolazi vertikalno kroz mozak i predstavlja nasleđe jedinke. Inteligencija daje smer mislima i intelekt upravlja ponašanjem ličnosti sve dok svest funkcioniše na primitivnom refleksnom nivou. Kad se sadržaj intelekta razmekša, pretvori se u znanje smisla, analize, sinteze, zakonitosti, uspostavi se red, svrha i jedinstvo svega. Svest dobija slobodu samoopažanja i kontemplacije. Tada će svesno Ja neprekidno kontrolisati misli i unutrašnji govor, konfliktne misli više neće postojati, sve će biti podređeno volji Višeg Ja.
Tada ćemo moći sagledavati svojim svesnim Ja nesvesni deo nas, komplekse, elementale, svoja devijantna ponašanja, aberacije i druga iskrivljenja sebe. Kad nešto loše u sebi jasno vidimo, može da se pojavljuje još neko vreme iz navike, a pošto ga ne hranimo, neminovno će zauvek izčeznuti. Znanje, razlikovanje i jasnoća dolaze iznutra. Učitelj je u nama.
Preobražaj, proširenje svesti ličnosti uklanja neurotični odbrambeni mehanizam, uništava idealizovanu sliku o sebi, rastapa ego i prebacuje centar ličnosti na Istinsko Biće. Svesno Ja može da vidi i razume sve, ali ne može da ugleda samog sebe, sve dok se ne nađe oči u oči u ogledalu čistog uma, i zaviri u Božanski izvor, Boga u nama, poistoveti se i napravi kontemplaciju, doživi prosvetljenje. To je svesni vančulni doživljaj u bezvremenskom trenutku. Prosvetljenje se ne postiže gledanjem, razmišljanjem, verovanjem, odlučivanjem, rezonovanjem, osećanjem ili nekim drugim sporednim putevima, već se jednostavno bude.
Srećan i trajan ishod u prosvetljenju možemo imati samo uz podršku i kontakt sa svojim Božanskim Učiteljem - Hristom u sebi. To se ne stiče ni slučajno, ni na protekciju, ni po položaju, ni bogatstvu, ni inteligencijom, ni lukavstvom, nego Milošću i Slatkom Voljom Božijom...
Božanski Zakoni
