Predavanje 113.

Život i Prosvetljenje

Čovek treba da nađe svoj centar, svoju dušu jer će nestati kao samosvesno biće. Potrebna je temeljita promena u ljudskoj svesti. Siromaštvo nije nedostatak novaca nego nedostatak osećaja ličnosti za svoje unutrašnje biće. Mi smo slični ljudima u bioskopu, koji se unesu u film i misle da su slike koje gledaju realne. Zaborave da te slike imaju svoj izvor u kinoprojektoru. Tako i mi primamo simbole i arhetipske slike, a zaboravljamo na njihov izvor. Kad počnemo težiti i želeti doći do svog Izvora, ići ćemo uzvodnom putanjom prema dubini sebe, onoga što mi jesmo, do esence Božanske sveprisutnosti, do Boga u sebi. Želećemo se poistovetiti, biti jedno, ući u jedinstvo i ostati u njemu zauvek. Trenutak tog zagrljaja je prostvetljenje.

Prosvetljenje je praznik za naš um, lepše od najlepših trenutaka za koje znamo. Momenat potpune jasnoće, potpunog znanja. Ništa ne nedostaje, sve je vrlo jednostavno, puni smo energije, svetlimo, samorealizovani smo, sve možemo i ništa ne moramo. Prosvetljenje nas ispunjava Božanskom ljubavlju, nežno, po meri, najnežnije zamislivo, onoliko koliko nam je potrebno u tom momentu. To je velika milost, velika sreća, u svom svom sjaju. Potpuni mir, beskrajna jasnoća, čistoća, biti sa Bogom jedno. Moći ćemo reći ''Jedno sam sa Ocem, ja sam onaj koji Jesam''. Ljudi nemaju termine koji bi bili adekvatni da potpuno opišu Božansku ljubav. Da bi opisali Božanski doživljaj naša pojedinačna svest bi trebala biti veća od beskrajne stvarnosti.

Šta Biva Nakon Prosveljenja

Kad zagrljaj popusti i krenu polako misli, bližimo se novoj stvarnosti, našoj ljudskoj psihičkoj ravni. Ponestaju reči koje mogu prikazati i opisati doživljaj, jednostavno to nije moguće. Ostaju sećanje i naša ogromna želja za novi doživljaj Boga u sebi. I pored toga što je doživljaj punog sjaja relativno kratak, Gospod ni jedno svoje dete ne otpusti bez dragocenog dara. Dodirnuli smo seme života i ono počinje rasti. Posle puno ponavljanja akumulira se izvesna naša snaga koja nas drži bliže Bogu, omogućava nam sve lakši kontakt. Sve smo svesniji sebe i svega oko sebe, na našoj planeti, u univerzumu. Sve se taloži, bistri, počinjemo svakodnevno učiti, ne više samo iz knjiga nego iz dubine svoje nutrine, onoga što mi stvarno jesmo. Otvaraju se svetovi, ravni, i sva dubina Božanske punine Ljubavi. Nastaje novi centar ličnosti kao celine. Jedno slovo koje dolazi iznutra je vrednije od tone literature i raznih govorancija. Ostaje nam stalna čežnja za ponovnim sjedinjenjem.

Kako dalje meditirati? Meditacija po pravilu postaje sve lakša i sve smo prijemčljiviji. Osećaj neizmerno nežne, tople sveobuhvatne punine Božanske ljubavi prožima nas svuda i na svakom mestu. Uz malo relaksa, pranajame i pratjahare, ispraznićemo svest, misli će postepeno prestati da teku, ući ćemo u svoj sopstveni mir. Doći će milost i to je to, novo prosvetljenje. ''Ne na silu, ne vrlinama, nego Duhom mojim''. Spontanost je suština otvaranja Duha. Tražiti vođstvo od Boga, a ne od ega, emocija ili misli jer Božansko Ja je nerođeno, neumrlo, beskrajno, bespočetno, niti ga mač seče niti vatra sagoreva, sveznajuće, neopisivo i sveprisutno biće, ni telo, ni duh, ni svest, ni osećanja ni misli, već ono sto je iza svega toga.

DANAS JE POČETAK MOG NOVOG ŽIVOTA
DANAS POČINJEM PONOVO
DANAS MI DOLAZE SVE DOBRE STVARI
ZAHVALNA SAM ŠTO SAM ŽIVA
VIDIM LEPOTU SVUDA OKO MENE
ŽIVIM SA STRAŠĆU I CILJEM
ODVOJIĆU VREME ZA SMEH I IGRU SVAKI DAN
BUDNA SAM, PUNA ENERGIJE I ŽIVA
FOKUSIRAM SE NA SVE DOBRE STVARI U ŽIVOTU
I ZAHVALNA SAM ZBOG NJIH
U MIRU SAM I JEDINSTVU SA SVIMA
OSEĆAM LJUBAV, RADOST I OBILJE
SLOBODNA SAM DA BUDEM SVOJA
JA SAM VELIČANSTVENOST U LJUDSKOJ FORMI
JA SAM SAVRŠENSTVO ŽIVOTA
ZAHVALNA SAM ŠTO JESAM ONA KOJA JESAM
DANAS JE NAJBOLJI DAN MOG ŽIVOTA

Život je dar. Ovo zvuči kao jedna obična rečenica, ali to je velika istina, prava pravcijata. Život jeste dar, Božanski dar. Treba doći do stvarnog uvida o lepoti i dragocenosti dobijenog dara, i nastojati doživeti šta je život. Neki ljudi na temu život je dar, kažu ''To je divno, odlično, idemo u život, ljubavne avanture, vino i gitare, idemo na razne načine, vođeni željama život iskoristiti''.

Da li je to to? Sigurno nije. Prvo se treba zahvaliti Bogu za život koji smo dobili a onda pitati šta da radimo. Svako od nas je specifičan i jedinstven i baš kao takav je potreban univerzumu. Svako od nas ima svoje mesto u Božijem tkanju. Krenimo doslednije putem samospoznaje i putem samorealizacije. Postavite sebi pitanje koji je razlog mog življenja? Šta treba da učinim, koji je cilj mog življenja? Treba duhovnim razvojem oživeti taj deo naše ličnosti, želeti napredak. Upamtite jedno – ličnost se ne može dalje razvijati ako nije ukorenjena u svoju vlastitu prirodu.Tada sve postaje lakše i teče samo po sebi u pravom smeru. Izmiriti krajnosti, ići svojim putem, biti svoj. Zapravo ni ne mora tu biti više neke tehnike. Iskrena želja, volja, stalno nastojanje, dobre navike, prave misli u pravom trenutku, ljubav za svu Božansku kreaciju, uvek pozitivan stav, dobrota, nežnost, bez osuđivanja, prosuđivanja i konfrontacija. Probuditi psihičku energiju, postati osetljiv za unutrašnje psihičke procese i rezultat neće izostati. To je samo jedan delić naših duhovnih i psihičkih mogućnosti. Živite punim životom i uživajte u životu.

To sve vam od srca želi Olga Rezo

Dodajte komentar