Mentalni plan ima sedam podplanova koji su zbog svoje
različitosti podeljeni u tri grupe. Dva najniža podplana pripadaju
nižem mentalnom planu i sadrže supstancu misli koje
su vezane za imena i oblike. Dva sledeća podplana pripadaju višem
mentalnom planu i služe kao medij za konkretne misli. Sledeća tri
podplana ne pripadaju mentalnom telu već najnižem telu našeg
Besmrtnog Trojstva - uzročno posledičnom telu - Umu - Akaši i njegovom
planu Psihe. Plan Psihe je sastavljen od supstance apstraktnih
misli vezanih za koncepte, predstave, pojmove i principe Besmrtnog
Trojstva.
Mentalno telo je sastavljeno od sedam supstanci podplanova
mentalnog plana. Sivkaste je boje, ima oblik drveta života. Stablo
mu je kičmena moždina, krošnja mozak, a grane i grančice su nervi i
nervni završeci. Mentalno telo deluje na nižem i višem mentalnom
planu razvijajući postepeno svoju Dušu Razuma.
Odgovorni smo za sve što se sa nama zbiva - duhovno, materijalno,
osećajno i kreativno. U zavisnosti od naših misli, reči, osećanja,
karaktera i dela proizilaze pozitivne ili negativne stvari. Prošlost nam
kreira budućnost. Ovaj deo puta, na kome se upoznajemo, razvijamo
i ovladavamo mentalnim telom, pokreće dublje shvatanje da smo za
sve što je vezano za nas sami odgovorni. Samo odgovornost nas može
dovesti do većeg stepena ozbiljnosti u životu.
Ljudi sebe smatraju svesnim bićima koja vladaju sopstvenim
životima. Mislimo da imamo samosvest i zato ne možemo da je
steknemo. Sećanje na sebe će nas probuditi, ali nije dovoljno samo
želeti probuditi se. Buđenje se neće dogoditi samo od sebe, bez našeg
nastojanja. Samoposmatranje, upoznavanje sebe i rad na sebi baciće
zraku svetla na naše dosadašnje delovanje i življenje u mraku.
Potrebno je puno potpunih sećanja da bi uvideli da je istina o
nama drugačija nego što zamišljamo. Kako izdvojiti stvarnost od
izmišljotine? Upotrebićemo iskrenost oslobođenu od želja. Kakvi smo
mi zaista? Treba se znati sećati sebe, svojih odluka, obećanja,
izgovorenih reči, osećanja i razloga započinjanja nekog posla. Mi se
sećamo svojih iskazanih osećanja i prihvaćenih dužnosti zbog veštački
stvorenog pojma časti, a olako zaboravljamo sve što smo doživeli,
rekli, osećali i uradili. Stalno se poistovećujemo sa onim što trenutno
zaokuplja našu pažnju, misli, želje i maštu. To činimo uvek iznova,
menjajući samo predmet poistovećivanja. Poistovećivanje je vezivanje.
Kako ćemo biti, doći do sebe, do istine o sebi, do spoznaje ko smo mi
zapravo? Mi se vidimo drugačije nego što nas drugi vide. Istina o
nama je nešto treće. Upravo to tražimo. Put za koji smo se opredelili
teži je od onog na koji smo navikli jer uranja u dubine našeg sopstvenog
bića, tamo gde mi stvarno jesmo, gde se jedino nalazi istina o
nama.
