Mentalno Telo i Duša Razuma



Mentalni plan ima sedam podplanova koji su zbog svoje različitosti podeljeni u tri grupe. Dva najniža podplana pripadaju nižem mentalnom planu i sadrže supstancu misli koje su vezane za imena i oblike. Dva sledeća podplana pripadaju višem mentalnom planu i služe kao medij za konkretne misli.

Sledeća tri podplana ne pripadaju mentalnom telu već najnižem telu našeg Besmrtnog Trojstva - uzročno posledičnom telu - Umu - Akaši i njegovom planu Psihe. Plan Psihe je sastavljen od supstance apstraktnih misli vezanih za koncepte, predstave, pojmove i principe Besmrtnog Trojstva.

Mentalno telo je sastavljeno od sedam supstanci podplanova mentalnog plana. Sivkaste je boje, ima oblik drveta života. Stablo mu je kičmena moždina, krošnja mozak, a grane i grančice su nervi i nervni završeci. Mentalno telo deluje na nižem i višem mentalnom planu razvijajući postepeno svoju Dušu Razuma.

Odgovorni smo za sve što se sa nama zbiva - duhovno, materijalno, osećajno i kreativno. U zavisnosti od naših misli, reči, osećanja, karaktera i dela proizilaze pozitivne ili negativne stvari. Prošlost nam kreira budućnost. Ovaj deo puta, na kome se upoznajemo, razvijamo i ovladavamo mentalnim telom, pokreće dublje shvatanje da smo za sve što je vezano za nas sami odgovorni. Samo odgovornost nas može dovesti do većeg stepena ozbiljnosti u životu.

Ljudi sebe smatraju svesnim bićima koja vladaju sopstvenim životima. Mislimo da imamo samosvest i zato ne možemo da je steknemo. Sećanje na sebe će nas probuditi, ali nije dovoljno samo želeti probuditi se. Buđenje se neće dogoditi samo od sebe, bez našeg nastojanja. Samoposmatranje, upoznavanje sebe i rad na sebi baciće zraku svetla na naše dosadašnje delovanje i življenje u mraku.

Potrebno je puno potpunih sećanja da bi uvideli da je istina o nama drugačija nego što zamišljamo. Kako izdvojiti stvarnost od izmišljotine? Upotrebićemo iskrenost oslobođenu od želja. Kakvi smo mi zaista? Treba se znati sećati sebe, svojih odluka, obećanja, izgovorenih reči, osećanja i razloga započinjanja nekog posla. Mi se sećamo svojih iskazanih osećanja i prihvaćenih dužnosti zbog veštački stvorenog pojma časti, a olako zaboravljamo sve što smo doživeli, rekli, osećali i uradili. Stalno se poistovećujemo sa onim što trenutno zaokuplja našu pažnju, misli, želje i maštu. To činimo uvek iznova, menjajući samo predmet poistovećivanja. Poistovećivanje je vezivanje. Kako ćemo biti, doći do sebe, do istine o sebi, do spoznaje ko smo mi zapravo? Mi se vidimo drugačije nego što nas drugi vide. Istina o nama je nešto treće. Upravo to tražimo. Put za koji smo se opredelili teži je od onog na koji smo navikli jer uranja u dubine našeg sopstvenog bića, tamo gde mi stvarno jesmo, gde se jedino nalazi istina o nama.

Autor: Olga Rezo

Vaš Komentar: