Predavanje 80.

Duh Života - Hrist u Nama

Rađanje Osećajne Duše i formiranje Duhovnog tela nastaje sa pojavom veće samosvesti. Duša ne zna da je Jedno sa Božanskim snagama razvoja sve dok ne uznapreduje i postane svesnija Boga u sebi i sebe u Bogu. Snažna želja za duhovnim napretkom probudiće Hrista u nama iz latentnog stanja i omogućiti izražaj Božanskim principima.

Duša će preuzeti aktivno i inteligentno učešće u svom razvoju. Razvoj Transcendentalnog plana i buđenje Hrista u nama označavaju početak duhovnosti i spiritualnosti u našem životu. Kad se prosvetljenjem uzdignemo do Duhovnog plana, i prekoračimo granicu mentalnog tela, postajemo svesni novog sveta punog blaženstva i pravog znanja, koje reči teško mogu opisati.

Životni Duh ljubavi i mudrosti je tumač Božijeg plana, Učitelj, Božije svetlo u nama. Hrist u nama svoje impulse šalje posredstvom Osećajne Duše snagom astralne krvi telu žudnje - astralnom telu.

Kad impulsi dosegnu telo žudnje, ispune naše polje, sferu naše aure, čežnjom za celovitošću. Mudrost i svespoznajuća i sveshvatajuća ljubav oseća impuls u njegovom isceljujućem delovanju i čezne za njegovim ispunjenjem. To samoisceljujuće htenje, kao služeća snaga ljubavi, proizilazi iz centra srca i izračava se u vibracijama svetla. Duševni medij astralne krvi pojavljuje se na fizičkom planu u obliku materijalne krvi.

Gradeći i održavajući princip, princip Božije ljubavi i mudrosti, izražava se kroz Hrista u nama. Transcendentalno telo - Hrist u nama - smešteno je duboko u centru našeg bića. Hrist u nama se pojavljuje na Duhovnom planu kao zračeći centar svetla, Duh Života.

Mudrost nema sadržaja, ona je stvar sagledavanja odnosa i značenja činjenica koje intelekt pokazuje. U pitanju je prodorna moć opažanja da se stvari vide dublje i da mudrost bude veća. Svetlost Transcendentalne percepcije može usavršiti čoveka i pomoći mu da vidi realnost života koju inače ne bi mogao sagledati intelektom.

Na primer, sunčeve zrake osvetliće pejzaž momentalno u celosti i ispravnoj perspektivi, dok intelektualno sagledavanje liči na pokušaj da se taj isti pejzaž vidi uz pomoć fenjera.

Čovek čije znanje počiva samo na intelektu, može sjajno da govori, predaje i piše o filozofiji, etici, a da mu život bude negacija svih stvari koje priznaje i propoveda. Između propovedanja i prakse stoji nepremostiv ponor. Kad čovek Duhovnom percepcijom, shvati istinu koju priznaje i o kojoj govori, on je onda i živi. Sumnja ili neizvesnost usporavaju akciju. Sumnja ne postoji u oblasti gde je sve jasno.

Ona lako pomuti akcije čoveku intelektualnog tipa. Tada akcija ne mora biti rezultat prave odluke. Kad znanja dolaze sa Duhovnog plana, mudrost se izražava bez oklevanja, ispravno i bez kajanja. Na Duhovnom planu percepcija i akcija su nerazdvojne.

Odnos između čovekove Duše i Boga pobuđuje nas da zatražimo od Gospoda da nam otkrije tajnu koju oduvek čuva za nas. Potpuno rešenje dolazi na samom pragu oslobađanja, kroz najdublje prosvetljenje. Od samog početka duhovnog razvoja, mi naslućujemo tajnu, intuitivno je opažamo, iskazujući pravu ljubav i odanost prema središtu svog bića, prema Hristu u nama, Bogu u nama.

Kroz odnos sa različitim Dušama spoznajemo da su svi mikrokosmosi Božanski, da je svako od nas svoj centar svesti beskonačnog broja realnosti, realnosti Jednog. Postajemo svesni odnosa prema Jednom, čiji smo deo, svesni Gospoda i njegove beskonačne manifestacije u Večnosti.

Autor: Olga Rezo

Komentari: