Predavanje 24.

Život i Duhovno Umeće Majstorice Nade

Jednom davno, pre mnogo, mnogo vekova, negde na istoku živela je Majstrorica Nada. Ovo je priča o njenom životu. Nada je bila član jedne velike porodice – i najmlađe dete po uzrasti i najmanje po veličini. Članovi njene porodice bili su talentovani do tačke genijalnosti. Njene tri sestre su bile visoke, plave, sigurne, imale su utelovljeno dostojanstvo.

Moja porodica je bila jako bogata, uticajna i na položaju a moj otac je bio željan da načini savez sa velikim ljudima Azije i bliskog Istoka koristeći svoje ćerke, priča majstorica Nada. Razvoj raznih talenata kao, instrumentalne i vokalne muzike i umetnosti je bio negovan u našoj kući i u porodici. Izgledalo je da samo ja nemam razvijenu gracioznost ili bilo šta drugo što bi moglo biti u ponudi za pravljenje saveza koje je moj otac želeo. Zbog toga, bila sam oprezna beživotna i povučena. Lepota mojih sestara me je terala da se povlačim duboko u sebe. Sećam se vremena, nisam imala više od četiri ili pet godina, sedeći u bašti obožavala sam lepotu i dostojanstvo moje porodice iako nisam imala udela u tome.

Onda sam dobila iskustvo koje je ispunilo moj celokupni život i pomoglo mi da prevaziđem taj osećaj različitosti i nepripadanja. Jedne noći, dok sam ležala u mom malom krevetu koji je bio blizu prozora i gledala napolje prema bašti pojavila se ljupka dama na terasi, obučena u prelepu roze haljinu. Njena dugačka kosa je bila upletena a jedna pletenica joj je visila preko ramena. Ona mi se nasmešila toplom ljubaznošću! To je bilo po prvi put u mom životu da me je neko primetio kao individuu. Dok sam gledala prema Njoj, bila sam ispunjena osećanjem velikog obožavanja i ljubavi prema lepoti koja je bila itekako i deo moje prirode. Ovaj prizor je bio monumentalan i veličanstven. U Njoj sam videla samo nežnost i blagost a njenu svesnost, njen osmeh i velike ljubičaste oči, nikada ranije nisam videla na Zemlji. To je bila ljubav koja mi je dala hranu za kojom je moje malo detinje srce vapilo.

Te noći ona nije progovorila i ujutru ja sam pomislila da je to san – fantazija uma, imaginacija. Ipak, kada bi zatovorila oči ponovo mi je bila tako blizu, osećala sam toplotu i znala da je to bila stvarnost. Pošto sam uvek živela tihi prilično apstraktni život niko nije primetio moju preokupaciju. Često sam sedela pored bazena gde su rasli cvetovi i mislila na moju ljupku Damu. Iako sam bila mala nešto u meni mi je govorilo da ćutim o tom iskustvu i da ga ne podelim sa drugima. Imala sam tako malo za razmenu i deo mene je bio jako željan da to učini, srećna što i ja konačno imam nešto što mogu da dam. Želela sam da otvorim moje usne i govorim, ali sam se obuzdavala i uskraćivala sebi to prolazno zadovoljstvo.

Ponovo i ponovo ovo lepo Biće je dolazilo, nastavljajući da preliva meko zračenje utehe u moj svet skoro godinu dana. Rasla sam poznavajući je i očekujući Njenu Pristunost, svesna muzike koja je uvek prati skupa sa mirisom nalik ruži. Ponekad usred dana, kada su doživljaji života bili teški, taj miris bi ušetao u atmosferu i ja bih znala nekako, da je moja ljubljena Gospodarica blizu na dohvat ruke. Čak i u zvuku naših glasova čula bih tu lepu muziku i osetila sreću.

Onda jednog dana - jasno se sećam kao da je bilo juče – Ona je progovorila po prvi put. Rekla je da će mi dati šansu da razvijem određeni dar koji bi bio uporediv sa darovima mojih sestara, nešto što ću i ja moći da ponudim mom nebeskom Ocu i svoj Njegovoj deci. Taj dar će biti izlivanje čiste univerzalne Božanske Ljubavi.

Naravno, kao malom detetu, ove reči nisu značile mnogo za mene ali te iste noći, po prvi put, Ona me je uzela za ruku i Mi smo šetali po bašti. Iz njenog sopstvenog Srca izlila je zraku svetla u vodene ljiljane koji su se bili zatvorili sa zalaskom sunca. Kako je ljubav i poštovanje prema lepoti tekla iz Njenog srca i dotaknula jedan ljiljan, on je počeo da se otvara – iako je to suprotno od njegove prirodne težnje. Ta zraka svetla iz njenog tela povezujući se sa ljiljanom, prouzrokovala je da on oslobodi božanstven miris, nalik ničemu što je ranije ušlo u atmosferu Zemlje. Cvet se proširio, latice su postale rafiniranije i u njegovoj čistoj belini on je izražavao svo savršenstvo ljiljana. Onda, kada je povukla zraku nazad u svoje Srce, upitala me je da učinim istu stvar. Pogledala sam na cvet ali nisam bila u stanju da izlijem u njega ljubav koja bi učinila da se on pomeri iz svog dubokog noćnog sna.

Sada, rekla je Gospodarica najpre ćeš raditi sa Prirodom i u ritmu Prirode. Sutra ujutru kada se Sunce podigne i prvi zraci poljube cvetove ljiljana, iskoristi svoju ljubav i pojačaj svetlost Sunca, tada primeti koliko je slađi miris tog liljana, koliko lepše on izgleda zbog tvoje ljubavi za njega i tvoga poštovanja prema njegovom savršenstvu.

Tako, sam ja radila u ritmu Prirode. Čak i ptice pevalice – dok sam im slala ljubav –pevale su slađe, cveće je davalo slađi miris i sve u skladu sa ritmom koji je bio postavljem od strane Velikih Bića Prirode. Sledeći put kada je došla prelepa Dama je rekla: Sada radi isto ovo sto si radila do sada ali bez pomoći Prirodnog Kraljevstva. Kada slavuji spavaju po danu, ti izlij svoju ljubav u njihova srca i učini da zapevaju pesmicu popodnevnom suncu. Kada se cveće zatvori u sumrak, probudi ga ljubavlju.

Do tog časa, putem vežbe, moja ljubav je postala jača. Bila sam u stanju da dajem pomoć životu, pojačavajući prirodno savršenstvo suprotno njegovom prirodnom izražaju.

Prošla sam kroz rano detinjstvo i došla do dobi od 10 godina. I jednog dana ljubljena Gospodarica mi je rekla Njeno ime. Ona je bila Veliko Kosmičko Biće Blagost (Blizanačka Zraka Arhanđela Šamuela). Rekla mi je: “Sada možeš zapravo da započneš služenje. Svi iz tvoje porodice imaju neki talenat i sa tim talentom prirodni ponos postignuća. U toku noći, dok njihova tela spavaju, ti ćeš stajati pored svakog od njih i izlivati ljubav tvoga srca kroz njihove talente: pesme, poeziju, ples ili šta god ti talenti bili. Kao nesebično biće, ti ćeš biti negovateljica putem koje će oni procvetati a da nikad ne saznaju da ih tvoja ljubav čini genijalnim u toku dana”.

U ljubećoj poslušnosti, ja sam obavljala tu službu mnogo godina. Lepota i savršenstvo glasova mojih sestara, izuzetna poezija i proza koju su one komponovale, slike koje su stvarale, sve je to postalo čuveno posvuda u tadašnjem svetu.

To je bio rezultat moga služenja i niko van naše neposredne porodice i prijatelja nije znao da postoji tu i nekakva mlađa ćerka. Porodica nikada nije saznala o mojim poduhvatima uz pomoć gospodarice Blagosti. Nije saznala da negujem njihovo dobro da bi oni procvetali, dali miris talenta, razvili se, mogli postati blagoslov za sve ljude.

Kada su se moje sestre udale, ostala sam sama kod kuće. Tada mi je moja Učiteljica rekla da ću dobiti posetioca iz dalekog Utočišta. Kazala mi je da sam spremna da uđem u služenje i aktivnost koju će On zahtevati od moje životne struje i da će od toga časa veza sa Njom prestati. Nije bilo lako kada je moja Ljubljena povukla Svoj plamen Srca i ostavila me da stojim samo sa svetlom sopstvene duše. Tada sam isčekivala bezvremenog posetioca. Jednog dana On je došao! To je bio prelepi Serapis Bej iz Luksora. Upoznao me je sa aktivnostima u Luksoru i sa zahtevima od učenika koji žele da postignu Uzašašće, o neophodnosti razvoja životne struje, razvoja talenta ili dara za koji su se zakleli Bogu da će ga dati životu pre nego što se vrate Kući. Tako izgleda zahtev svake individue koja treba da postigne Uzašašće u Utočištu.

Ljubljeni Serapis Bej me je upitao da li bi bila utelovljeni inkubator ovih darova i talenata za sve članove Utočišta – oslobađajući ih putem Moje Ljubavi. Nakon malog razmišljanja, rekla sam da bi. Prošla sam prvo kroz inicijaciju u Luksoru, u delu Utočišta koji nije bio tako daleko od moga doma. Serapis Bej mi je rekao da ću morati da presečem sve veze sa mojom porodicom i ako prođem kroz inicijaciju, moći ću da obavljam službu u Hramu Uzašašća. Načinila sam tu zakletvu. Napustila sam svoj dom. Ušla sam u Hram i tamo sam živela sa životnim strujama koje su smatrale da im je teško da žive jedna sa drugom. Oni su bili u procesu razvoja svojih sopstvenih majstorstava energije i vibracije, učeći da ne posegnu za unutrašnjim ili spoljašnjim pritiscima koji bi obojali njihove energije na nesavršeni način. Aspiranti su bili raspoređeni po sedam u svakoj grupi. Hijerarh Hrama je gledao da poveže individue koje bi imale najveće šanse da zajedno nadiđu vanjsko sebe tokom dana.

Išla sam iz jedne grupe u drugu, uvek težeći da kroz pritisak ljubavi odstranim bol, povređenost nastojeći da izvučem iz njihovog srčanog centra dar ili talenat njihove životne struje. Posle duzeg služenja postala sam neutralna prema reakcijama koje nisu bile pod kontrolom Božjeg Plamena.

Konačno mi je dozvoljeno da uđem u Hram Luksora. U njemu sam boravila nekoliko stoleća, obavljajući službu i pomoć koju još uvek praktikujem i izlivam prema čovečanstvu ---


***

Kada mi je Ljubljena gospodarica Blagosti pomagala svojim ličnom primerom, videla je unutar mog detinjeg srca određenu vrstu frustracije jer sam bila divlji cvet među mojim brilijantnim lepim sestrama. Jednog dana mi je rekla nešto tako utešno da je ostalo sa mnom celog mog života. Ona je rekla, „Sada dete, bitno je kakvi su tvoji koreni. Ako su ti koreni duboko usidreni u znanju Božjem i ljubavi prema Bogu, kad se ovi koreni u tajnosti razvijaju u veri, čistoći i ljubavi prema Bogu, na tihom mestu, tvoje sopstvene duše, cvet dela i miris Bića postaće krajnja posledica! --- Ne treba da imaš više nikakve brige o njima nego što ima biljka koja raste brige sa svojim cvetom --- Energija te biljke je povezana sa Zemljom i sa elementima koji je hrane i u pravo vreme cvet će se pojaviti kao prirodni rezultat“.

Autor: Olga Rezo

POSTOJEĆI KOMENTARI (2)

1. Gdje je istina - Komentar iz Sarajeva

Zar to nije samo imaginacija uzrokovana dječijom željom, neshvatanjem različitosti dječije prirode? Sve je to imaginacija uma...

(vivy 05. januar 2008)

2.

Predivno i UNIVERZALNO! Kao što su večne istine sinhrone u svim kulturama, religijama i civilizacijama, ova priča se jednako može provući ...

(Sonja 26. novembar 2010)