Predavanje 108.
Jedan od najosnovnijih principa zdrave ishrane je konzumiranje stvarnih, celih, nerafinisanih namirnica. To će drastično smanjiti našu izloženost hiljadama hemikalija koje se dodaju prerađenoj hrani, od kojih većina nije čak ni na etiketama.
Ljudi su još uvek pod utiskom da su integralne žitarice dobre za njih. To je bilo istinito u vreme generacije vašeg dede, ali danas nazalost više nije tako. Zaboravljamo da bukvalno sva proizvodnja žitarica danas prolazi kroz industrijsku preradu.
Sirove klice od integralnih zrna žitarica su možda jedini izuzetak u ovoj priči. Ako volite integralni hleb, pastu, ili integralne pahulje - budite svesni da se radi o visoko prerađenoj hrani koju je najbolje zameniti.
Osnova svih osnova: pijte dovoljno čiste vode. Jedna od najmoćnijih intervencija koju možete načiniti za svoje zdravlje je da prestanete sa gaziranim i negaziranim sokovima i da ih zamenite čistom vodom.
Ako ste dobro hidrirani, izbeći ćete mnoge moderne bolesti, smanjiti bore kao i rizik od krvnih ugrušaka. Pokazano je da ozbiljna dehidratacija može da dovede do smanjenja kognitivnih funkcija, na sličan način kao i konzumiranje alkohola.
Neke vrste čaja i kafe mogu takođe biti dobri za zdravlje. Zeleni čaj, na primer, je dokazano koristan za smanjenje rizika od srčanih bolesti i raka kada se pije bar tri puta nedeljno.
Ispijanje četiri do pet šoljica zelenog čaja dnevno je jedan od boljih načina za mršavljenje.
Kafa može više da šteti nego da koristi:
- ako se pije previše,
- ako se zaslađuje bilo kojim šećerom, veštačkim zaslađivačima, mlekom, ili kremom.
Kvalitetna kafa što je velika retkost, ima impresivnu listu korisnih osobina, gde spada i dugovečnost.
Istraživanja sugerišu da jedna šoljica kafe dnevno može da smanji rizik od dijabetesa tipa 2, Parkinsonove bolesti, demencije, šloga, i određenih vrsta raka. Kafa poboljšava i metaboličku aktivnost i broj korisnih Bifidobakterija u crevima.
Postarajte se da vaša kafa bude organskog porekla, pošto je kafa koja se kupuje po marketima prekomerno prskana pesticidima. Organska kafa u zrnu, prirodno sušena, sa što tamnije pečenim zrnima bogatija je neurološki zaštitnim supstancama.
Ljudi koji redovno konzumiraju tridesetak grama oraha sedam puta nedeljno za 20 procenata su otporniji na razne srčane i respiratorne bolesti .
Sirovo orašasto voće je odličan izvor zravih masnoća, koje su vam potrebne ako se odlučite da smanjite ugljene hidrate u svojoj ishrani (sa izuzetkom ugljenih hidrata koji potiču iz povrća). Orašasto voće sadrži mnogo vitamina i minerala, i odličan je zalogaj kada su energetske zalihe u telu osiromašene.
Nisu svi orasi jednako vredni. Najbolji su Australijski orasi (Makadamija) i orah pekan (Hiroki orah), jer obezbeđuju najviše zdravih masnoća a sadrže najmanje ugljenih hidrata i proteina.
Bobičasto voće svih vrsta maline, kupine, ribizle, jagode, borovnice, brusnice, trnjine itd. sadrže koncentrisane količine fitohemikalija koje pomažu u borbi protiv bolesti, podižu umunitet, sprečavaju rak i štite vaše srce. Siromašniji su šećerima od odstalog voća i manje će poremetiti vaše insulinske nivoe, što ih čini povoljnim za lep desert u vašim obrocima.
Zatim, tu je čokolada. Ali samo ako se držite crne čokolade (kakao bez šećera). Vaše bakterije u crevima će je razgraditi i fermentisati, i tako ćete dobiti anti-upalna jedinjenja koja će biti od koristi vašem zdravlju.
Zapravo, istraživači povezuju crnu čokoladu sa preko 40 različitih koristi po zdravlje, gde spada i dugovečnost.
Što je kakao bliže svom prirodnom stanju, to je veća njegova nutritivna vrednost. U idealnom slučaju vaš kakao (ili crna čokolada) će biti sirov, organski i konzumiraćete ga u sirovom stanju bez direktnog zagrevanja.
Pored oraha, postoje još tri vrste hrane koje su na vrhu liste zdavih masnoća: losos, avokado i kokosovo ulje.
Povrće sadrži puno antioksidanata i drugih jedinjenja koja pomažu u borbi protiv bolesti. Neke hemikalije iz biljaka mogu da smanje upalu i eliminišu karcinogene, a druge regulišu stepen rasta ćelija, pomažu u eliminaciji mrtvih ćelija i održavanju DNK. Lisnato povrće je osnova za zdravu ishranu.
Istraživači su pokazali da jedan gen pod imenom T-bet, koji je odgovoran za proizvodnju veoma važnih imunih ćelija u crevima, posebno odgovara na unos lisnatog zelenog povrća. Smatra se da ove imune ćelije igraju važnu ulogu u kontrolisanju upalnih procesa i da čak mogu da spreče pojavu raka bešike.
Konzumiranje 200 grama kuvanog zelenog povrća dnevno (blitve spanaća ili zelja) može da smanji smrtnost kod sredovečnih osoba za polovinu u odnosu na one osobe koje ne konzumiraju zeleno povrće i razne zelene salate. Drugi moćni igrači u kraljevstvu povrća su sledeći:
Klice od žitarica, semenki suncokreta i graška, na primer, su oko 30 puta jače po nutritivnim osobinama od organskog povrća i vrlo su bogate proteinima.
Fermentisana hrana je takođe, veoma moćan detoksifikator, sposobna da izbaci širok spektar toksina i teških metala iz tela, kao i neke pesticide.
Na kraju, biljke i začini svih vrsta su moćna superhrana, zato ih koristite svakodnevno. Beli luk je dobro poznat po svojim isceljujućim moćima, i istraživanja govore o tome da sadrži preko 150 korisnih zdravstvenih efekata, uključujući i smanjeni rizik od srčanih bolesti, smanjenje visokog holesterola, i visokog pritiska, kao i različitih vrsta raka.
Imajte na umu da beli luk mora da se koristi svež da bi vam doneo optimalne zdravstvene koristi. Da biste stimulisali proces koji ubrzava formiranje alicina - supstance odgovorne za mnoge od terapeutskih osobina belog luka - pritisnite češnjeve belog luka kašikom pre no što ih progutate, ili ih provucite kroz sokovnik sa drugim vrstama povrća. Ne morate ih sažvakati, samo ga progutajte uz malo vode.
Postoji zajednička nit koja povezuje niz uobičajenih zdravstvenih problema - od gojaznosti i dijabetesa do srčanih bolesti i raka - to je hronična upala. Ključ je smanjiti hroničnu upalu u telu, a to počinje pravilnom ishranom. Kao što ste mogli da vidite, sve pomenute namirnice imaju tendenciju da budu anti-upalne.
To se ne može reći za prerađenu hranu, koja kao po pravilu teži da bude proupalna, sve zahvaljujući dodatom šećeru, kukuruznom sladu bogatom fruktozom, soji, rafinisanim biljnim uljima, trans masnoćama i veštačkim ukusima. Isto tako može da sadrži neke od desetine hiljada hemikalija koje se provlače kroz rupu u regulativi o prehrambenim proizvodima i ne moraju čak ni da budu izlistani na etiketi. Neki od dodataka nikada ranije nisu ni bili testirani da li su bezbedni za ljudsku prehranu.
Ako zamenite prerađenu hranu pravorm hranom to može da vam donese značajnu razliku u sveukupnom zdravlju, da poboljša liniju i konačno da odredi koliko ćete dugo živeti.
Autor: Olga Rezo