Predavanje 31.

O egu - 1

Već u ranom detinjstvu od naših roditelja, kasnije učitelja i bliže okoline stičemo osnovno znanje o životu, religiji, novcu itd. Um deteta je kao kompjuter njegova memorija prikuplja i skladišti veliki broj podataka koji ostaje aktuelan za ceo život.

Ako smo u ranom detinjstvu na primer, primili informaciju od naših roditelja da je naš porodični prijatelj gospodin Bizjak mnogo dobar čovek za nas će to važiti i nakon 50 godina. Uvek ćemo misliti i reći da je gospodin Bizjak mnogo dobar čovek. Mi smo tu informaciju prihvatili kao sopstvenu misao. On bi trebao tokom vremena da učini puno loših stvari i da ih ponovi više puta da bi nas ubedio da on baš i nije tako dobar kako smo mi mislili. Znači, deca prihvataju dobijene podatke zdravo za gotovo. Pošto su poistovećeni sa roditeljima podatke prihvataju bez razmišljanja kao svoje i zadržavaju ih kao takve za celi život. Evo još jednog od bezbroj primera. Ne treba se zaljubljivati, uvek budeš pre ili kasnije izigran ili zaljubljenost se u glavu useli a pamet se iseli i još mnogo pravila, zakona, uzrečica, mudrosti nedovoljno zrelih i netaktičnih savetnika. Gospod nam je dao slobodnu volju a sredina u kojoj smo rasli sa velikim nastojanjem i obavezno iz dobrih namera usadila nam je u glavu brdo predrasuda.

Odrastao čovek podatke iz detinjstva zadržava kao svoje i sasvim ih poistovećuje sa svojim misaonim procesom. Odrastao čovek je ubeđen u ispravnost svog mišljenja, znači veruje u svoje kroz vreme sakupljene informacije i svako oprečno mišljenje tumači kao napad na svoju ideju odnosno kao napad na svoju ličnost. Stvar se još malo komplikuje jer ego razvija čitavu plejadu mehanizama u cilju zaštite i održavanja sebe. Uzmimo na primer ljutnju. Naučili smo od roditelja u detinjstvu da se ne treba ljutiti, da je ta pojava nepristojna i nepoželjna. Znači, naučili smo i da prikrijemo svoju ljutnju. Sa godinama se supresija ponavlja i sam taj proces gušenja ljutnje postaje nesvestan. To znači da smo osuđeni na povremene erupcije besa. Šta treba uraditi? Treba da postanemo svesni izvora ljutnje i kada se ona događa. Da li se događa kad nam ne ide kako mi hoćemo, kako smo očekivali, kada želimo drugima upravljati ili već nešto drugo? Treba da budno pratimo i pamtimo sebe, svoje misli, osećanja, dela, kako preduzimamo akcije, kako izražavamo sebe. Postajati svakim danom sve svesniji, svih svojih unutrašnjih procesa. Ego je protiv procesa svesnosti jer naš prvobitni zapis-pravilo sadrži podatak koji glasi "Ne smeš biti ljut". Da bi održali kontinuitet svog mentalng procesa pridržavamo se pravila. Naša nasušna potreba je uistinu znati šta je pravo, šta je ispravno. Osloboditi se egoizma - jednom reči biti zreo - otvoriti šansu za još dublju svesnost i spoznaju sebe. Biti iskren prema sebi. Upoznati sebe, izmeniti sebe i zavoleti sebe. A možeš se voleti upravo samo toliko, koliko te drugi vole. Znači biti jedno sa sobom, drugima i Bogom.

Samo inteligentne informacije date s ljubavlju u detetu će formirati harmonično i pozitivno razmišljanje. Stvoriće se jak ego. Formirani ego ili niže ja, predstavlja našu idealizovanu sliku o nama samima. Ova idealizovana slika je naravno lažna i stvara privid izolovanosti i posebnosti, odvaja nas od naše prave prirode. 0dvaja nas od od Božanske Ljubavi i Istine. Stvara nam privid, tačku gledišta da se razlikujemo od drugih. Dolazi do privida materije, vremena, prostora, energije, mase itd. Sve posmatramo kao da ima dva aspekta muški i ženski, sada i tada, ovde i tamo itd. Znači, baš upravo stanje odnosa izmedju ova dva aspekta stvara privid materije.

Bog vas blagoslovio!

Autor: Olga Rezo

Postojeći komentari