Predavanje 29.

Samopoštovanje

Kada je Hrist u nama tada se ljubav preliva, to je zanos, ushićenje, ekstaza, sjedinjenje Duše sa Bogom i samopoštovanje je netaknuto. Odbijamo da čujemo da je Bog u nama, zbog odgovornosti koja je nerazdvojivo povezana sa tom spoznajom.

Za nas obične smrtnike samopoštovanje je veština koja se stiče i poboljšava vremenom. Treba proveravati sebe da li živimo na način koji nas zadovoljava i izražava, da li smo srećni jer kad volimo sebe, volimo i sve oko nas. Kad imamo osećaj samopoštovanja, dolazi do odsustva potrebe. U odsustvu potrebe pojavljuje se sve što nam je potrebno. Samopoštovanje je temelj stabilnog karaktera. To je zaslužena ljubav prema sebi. Samopoštovanje se najlakše stiče poštovanjem Deset Božijih Zapovesti.

Do samopoštovanja dolazimo ako možemo:

• učestvovati u životu,

• biti objektivni bez gubitka svoje individualnosti,

• spontano biti on što jesmo,

• biti iskreni prema sebi,

• voljni da razumemo međuljudske odnose i da uživamo u njima;

• zatim, reskirati da živimo život svesni činjenice da ga ne moramo potpuno razumeti;

• ne dozvoliti da budemo vođeni dogmom i lažnim moralnim normama;

• dopustiti drugima pravo izbora;

• želeti da se krećemo prema svom Višem Biću - prema svojoj Suštini,

• biti hrabri da manifestujemo sebe i slično.

Međuljudski odnosi pružaju obilje prilika za pozitivan ili negativni uticaj na razvoj samopoštovanja. Samopoštovanje ruši:

• oguglalo odbijanje,

• bespotrebne pretnje, povređivanje,

• dominiranje nad drugim bićima ili

• forsiranje sebe i drugih.

Na primer, ako smo stalno izloženi kritikovanju, počinjemo osuđivati sebe i druge; ili kada se sa nama neprijateljski postupa, počinjemo se svađati i povređivati sebe i druge; zatim ako smo naučili da doživljavamo sramotu nanosićemo osećaj krivice sebi i drugima. Ravnodušnost bližnjih će nas odvesti u usamljenost a uz stalno prigovaranje više nećemo biti u stanju sagledavati ljubav drugih prema nama.

Događaji, sami po sebi, nisu stres. Naša zamrznuta reakcija straha, naše sećanje na nešto slično iz prošlosti, čini događaj neprijatnim. Samo upoznavanje svojih strahova i otvoranje prema samopoštovanju će doprineti da sebe više poštujemo i nagomilana gorčina će otići od nas.

Kad nas se ohrabruje postaćemo odlučni, steći ćemo samopouzdanje. Ako živimo u sigurnosti, učimo se poverenju. Pohvale i potvrđivanje učiniće da cenimo sebe i druge, da cenimo dobro. Prihvatanje i odobravanje naš čini zadovoljni sobom. Bićemo sebi prijatelji, volećemo sebe i druge. Produbljujemo moć rasuđivanja i razmišljanja ako od malena imamo dobrog sagovornika, ako imamo sa kim da pričamo. Strpljivost ćemo najbolje naučiti ako su ljudi iz naše okoline tolerantni prema nama. Kada smo voljeni, vodićemo računa da ne narušavamo samopoštovanje u drugima.

Rođeni smo sa pravom na ljubav. Najveći poklon koji možemo dobiti od roditelja je osećaj sopstvene vrednosti, jer vera u sebe je ključ za sticanje samopoštovanja. Praštanje je velika alhemija putem koje možemo da privučemo blagoslov Gospoda.

Unesi zakone u moje srce, Gospode,
zapiši ih u moj um.
Nema slobode bez Tvojih zakona.
Nema sreće bez Slatke Volje Božije.

Autor: Olga Rezo