Ona ne dolazi kao poklon, meditacija je već tu. Meditacija je samo naše biće, naša priroda. Takva je i ljubav. Kad se meditacija dogodi, ljubav je njen miris. Ako čovek misli da je meditativan, a nije ispunjen ljubavlju, onda njegova meditacija nije ništa drugo nego mentalna vežba. Ako čovek misli da voli, a nije meditativan, njegova ljubav je požuda. Meditacija se ne uči direktno kao matematika........
...U mentalu je i problem i rešenje. Mental kao ego je problem. Mental bez ega je rešenje. Ego je deo personalnosti i stoji na putu ka svesnosti i prosvetljenju. Um na Psihičkom planu je oslobođen ega. Ego mental želi da nas neprekidno drži zaokupljenim, da ne bismo imali vremena da ga posmatramo. I spoljna i unutrašnja zauzetost je obmana. Posmatrati znači biti nezauzet. Znači da ni mantra, koja je popularna u istočnjačkoj tradiciji, nije duboka meditacija već unutrašnja zauzetost. Ona jedno zauzeće zamenjuje drugim, sve do njenog izčeznuća.
Kad god smo ovde, Bog jeste, jer ovde i sada naš mental ne postoji, on se rastapa, nestaje na trećem nivou Uma, na Psihičkom planu Besmrtnog Trojstva. Um može da postoji samo sa nepostojećim. Pošto je sam um nestvaran, brani se nestvarnim. Um je van tela. Postoje dve stvari koje su najnestvarnije na svetu: prošlost koje više nema i budućnost koja još nije. Između ovo dvoje je mali interval. On je tako mali, da sve dok nismo apsolutno budni i pažljivi, sigurno ćemo ga izgubiti. To su vrata do istine, do realnosti. To je sposobnost apstrahovanja, napuštanja površinskih oblasti uma i zaranjanja u dubine Besmrtnog Trojstva.
Da bismo prevazišli mental, da bi svest mogla raditi izvan njegovog dosega, potrebno je steći sposobnost usredsređivanja uma na određenu ideju; ne dozvoliti mu da se kreće unutar naviknute sfere već jednostavno ući dublje u ideju. Kad smo stekli sposobnost da to činimo duže vreme, da duže držimo um usredsređen na jednu ideju, bez kolebanja i da spoljni utisci ne utiču na nju, onda smo spremni na sledeći važan korak, da odbacimo tu ideju iz uma, da nam um ostane prazan, a da se i dalje koncentrišemo i budemo budni bez ičega u žarištu svesti. Tada svest umakne iz mentalnog tela i ulazi na više planove stičući direktno znanje o svojoj prirodi, besmrtnosti, Božanskom životu, Slatkoj Volji Božijoj, shvatajući život kakav on stvarno jeste - ulazi u Izvor Jedinstva. Posle ovog događaja, više nikada nećemo biti isti kao pre. Kad se spustimo natrag u oblast mentala, sva ograničenja nižih planova će biti tu, ali stečeno iskustvo utiče da stvari vidimo u novom svetlu realnosti koju smo doživeli. Iza ovoga tek slede dublja prosvetljenja.
Kreativna Vizuelizacia - Imaginacija - Peta dimenzija stvarnosti
