Put misli



Mental je fotografija fizičkog univerzuma snimljena pomoću čula i perceptora. Kad usavršimo rasuđivanje, doći ćemo u veću saglasnost sa višim ciljevima i idealima svog života. Usavršićemo mentalno telo da može pravilno da formuliše znanja koja dolaze sa viših planova.

Na početku samorazvoja mental traži i proučava osnovne činjenice sa kojima smo neposredno povezani u životu i rasuđuje koja su znanja od trajne vrednosti za nas i naš životni cilj, imajući pri tom u vidu da je znanje koje ne možemo upotrebiti nevažno. Od osnovnog značaja je pravilno oceniti vrednost činjenica i ideja i zadržati znanje o vrednim idejama, da bi memorija postala riznica mudrosti i vrednosti trajnog karaktera. Ideje treba da budu plemenite, jasne, precizne i pravilno klasifikovane da bi obezbedile umu pravilan tok misli u rešavanju životnih problema.

Pored sticanja znanja važno je postati tolerantan prema mišljenju drugih ljudi. Ako prihvatimo činjenicu da je naše mišljenje o bilo kojoj stvari samo poseban misaoni primer pored drugih misaonih primera, koji postoje u isto vreme, shvatićemo da ni jedan primer ne mora da sadrži više istine od ostalih.

Naš život je proizvod naših misli i mi smo proizvod onoga što smo mislili i uradili u prošlosti. Misli koje okružuju čoveka su njegov kvalitet - moć kojom on privlači bogatstvo nebeskog sveta. Misli nisu svojina svesnog Ja. One se otimaju svesnoj kontroli i ne biraju lukavstva i trikove da bi sačuvale svoj spontani i nekontrolisani život. Misli neprestano teku i kad želimo i kad ne želimo da mislimo, nezavisno od naše volje. Mi samo mislimo da mislimo. Misli nas često nesvesno vode kroz život. One neumorno rade. Kada se okrenemo prema njima, one nestanu. Kako nagone i emocije, tako i misli, priroda skriva od pogleda svesnog Ja. Kao da su stidljive, iako su upravo one stvorile filozofiju, arhitekturu, umetnost... Polusvesno lutanje čoveka kroz život ne vodi ka mudrosti sve dok naša svest robuje telu i egu.

Svest koja uočava misli nižeg nivoa, uvodi novi poredak u psihu čoveka i nesavršene misli ustupaju mesto savršenijima - stvaralačkim idejama i samosaznavajućim mislima. Na primer, slikar može da slika ceo dan i ne pomišlja na glad, žeđ, logičke analize. Produbljenim zapažanjem misli on prodire kroz lično nesvesno sa ciljem da upozna samog sebe, skrivene oblasti života i svoju prirodu. Tako misli nestaju i on postaje slobodan za kreativan rad.

Zapažanjem misli i davanjem slobode kreativnim idejama izražava se i ostvaruje volja svesti, Božanska volja. Jedino ta volja je naša. Misli ne postoje zbog naših problema, one žive i kada nam ni do čega nije stalo, kada nemamo nikakvu nameru, čak nas i u snu ne ostavljaju na miru. One se nameću i hoće da budu prepoznate od svesnog i otkrivene u svojoj dubini, poreklu i vrsti.

Autor: Olga Rezo



Vaš Komentar: