Gostujući članci >> Prosvetljenje
Rođaci i Naš Život
Rođake upoznajemo još kao sasvim mali. Oni su rod naših roditelja i skoro svakodnevno su prisutni u našim životima. Vole nas na razne načine. Jedni nam dozvoljavaju razne nestašluke, drugi nas obasipaju poklonima. Mi smo mali i uživamo u igri sve nam je lepo.
Brzo učimo kako da se kome dopadnemo i šta ćemo dobiti za uzvrat. Kad se desi da pobrkamo šta ko od njih očekuje od nas, a nekad to i namerno uradimo nastaje negodovanje, ljute se. Još smo mali i ne vidimo da pored roditelja imamo još dresera. Zabavljamo se njihovom ljutnjom. Mislimo da je sve što se događa spremljena šala priređena za nas.
Imamo, omiljene rođake i one koje manje volimo jer su strogi prema nama. Vrednujemo ih po veličini poklona koe dobijamo. Neshvatamo igru koju igraju a mi ih kopiramo. Učimo da manipulišemo drugima, da ih uslovljavamo, osuđujemo, poredimo, povređujemo a da toga uopšte nismo svesni. Oni nas kupuju a mi pristajemo da nas kupe. Dobri smo po njihovoj meri a šta je pravo, niko nas ne uči. Svi misle da su samo oni pravi i najbolji. Retko kad su roditelji i rođaci usaglašenih mišljenja po istim pitanjima. Svi sve to rade u ime ljubavi. Šta je prava ljubav to oni samo misle da znaju, pa nas tako vole i uče da volimo.
Prolaze dani, meseci, godine odrastamo. Stvaramo svoje porodice i dobijamo nove rođake. Vrtimo se u sve širem krugu. Rađaju nam se deca. Njih isto učimo kao što su i
nas učili, sve drugo sem šta je prava ljubav. Rođaci su stalno prisutni u našim životima. Kad smo stariji sve više uviđamo da smo postali stalni dužnici svojim rođacim, toliko da su i naša deca dužna. Treba nam sto ruku da bi sve zadovoljili. Gde smo stigli, kojim putem idemo to nikog nije briga. Kada stvarno zapadnemo u probleme i obratimo im se za pomoć tada se trgnemo i shvatimo da smo sami. Svi imaju neodložne poslove, nemaju vremena baš tada, ali oni nas vole.
Tad počnemo da se pitamo ko je lud mi ili oni. Pitanja se gomilaju i odgovor traže. Mi se tad zapitamo ko su rođaci, ko su ti ljudi. Nalazimo opravdanje za njih, pa i oni su tako naučeni, kroz njih, progovaraju svi ljudi.Taj odgovor nas ne zadovoljava. Počinje traganje za samim sobom. Ko sam ja? Šta nam se to događa? Da li ljubav stvarno postoji? Da li je sve ružan san ili smo budni? Život nam prođe u čemu? Šta je pravi život? To što smo mi iskusili sigurno nije ono pravo. Ljudi oko nas izgledaju srećno njima ništa ne fali, niko od njih se ne žali, svi se pretvaraju, lažu sami sebe. Želimo svim svojim bićem da se istrgnemo iz tog kruga, molimo za pomoć, ali koga. Obraćamo se Bogu. Molimo se da pronađemo izgubljenog sebe. Želja da upoznamo sebe sve nadjačava. Na kraju, traganje se isplatilo.
Nebo mi je kroz svoje srce dalo odgovor. Nalazim pravog i jedinog rođaka, duhovnu Učitelicu. Polazim u Školu Života. Shvatam da nisam sama. Meditiram i sve više boravim u sadašnjem trenutku. Učiteljica nas vodi do Boga u nama, svojom ljubavlju, jer je ona ljubav. Boli vas i mora da boli, kada shvatite da do tada niste bili voljeni, niti ste bili u stanju da volite pravom ljubavlju. Sav bol, patnja i muke nestaju kada doživite svoje Istinjsko biće, Boga u sebi, kada se prosvetlite. Sada ste se uverili i sigurno znate da je jedina vrednost života biti u srcu sa Bogom. Svi imamo od Boga dar-život i mogućnost za Učitelje. Bog je u mom srcu i moja Učiteljica sa njim. Moj život je postao jasan i čaroban. Nevažno postaje juče i sutra, danas je život i sav beskraj je u njemu, u Bogu ovde i sada. Ako smo uporni tragaoci, doći ćemo do Istine i Ljubavi u srcu ne samo za svoje rođake već za celokupnu Božansku kreaciju. Sada mi je lako, jasnoća je učinila da život na Zemlji za mene postane Raj.
