Umetnost Meditacije - 1

Za uspešnu meditaciju je potrebna povučenost i udaljavanje od predmeta i njegove forme da bismo mogli da spoznamo njegovo unutrašnje značenje i smisao.

Meditacija ne treba da ima objekat. Meditacija je jedna vrsta svesnosti, svesnost bez sadržaja, svesnost bez ijedne misli ili želje. Meditacija se proteže u beskonačnost i odražava nebo sa svim zvezdama, kosmos sa svim galaksijama, ona jeste čitav Univerzum.

Može li se meditacija naučiti, ili je ona, kao ljubav, stanje bića koje dolazi kao poklon? Reka želi da stigne u okean. Semenka hoće da izbije iz zemlje, ali ako je prekrivena kamenom nije u stanju. Taj kamen su naše predrasude, one su mnogobrojne jer smo ih akumulirali kroz živote i naša meditacija je prignječena ispod njih. U meditaciji se ne treba oslanjati na mental, ne prianjati uz njega. Kad ga se oslobodimo, doći će do izražaja naša meditativna osobina. Ona ne dolazi kao poklon, ona je već tu. Ona je samo naše biće, naša priroda. Takva je i ljubav. Kad se meditacija dogodi, ljubav je njen miris. Ako čovek misli da je meditativan, a nije ispunjen ljubavlju, onda njegova meditacija nije ništa drugo nego mentalna vežba. Ako čovek misli da voli, a nije meditativan, njegova ljubav je požuda. Meditacija se ne uči direktno kao matematika. Ako želimo da naučimo meditaciju, treba da zaboravimo puteve mentalisanja. Ako želimo da naučimo ljubav, treba da zaboravimo ljutnju, posesivnost i ljubomoru. Ljubav i meditacija predstavljaju naše suštinsko jezgro.

U mentalu je i problem i rešenje. Mental kao ego je problem. Mental bez ega je rešenje. Ego je deo personalnosti i stoji na putu ka svesnosti. Um na Psihičkom planu je oslobođen ega. Ego mental želi da nas neprekidno drži zaokupljenim, da ne bismo imali vremena da ga posmatramo. I spoljna i unutrašnja zauzetost je obmana. Posmatrati znači biti nezauzet. Znači da ni mantra, koja je popularna u istočnjačkoj tradiciji, nije duboka meditacija već unutrašnja zauzetost. Ona jedno zauzeće zamenjuje drugim, sve do njenog izčeznuća.