O egu - 2



Ego se može shvatiti i kao naša spoljašnja ličnost koja se lažno predstavlja upraviteljem naših duhovnih imanja. O egu možemo razmišljati i kao o kontroloru koji usmerava i filtrira informacije od i prema spoljašnjem svetu. Ako bismo hteli da ga sebi vizuelno predstavimo, njegova ogoljena priroda bila bi simbolizirana jednim majmunolikim bićem. Kako god ga sebi predstavili ego je sigurno sačinjen od bezbroj identifikacija koje kao delovi mozaika stvaraju lažnu sliku o tome ko i šta zapravo jedan ljudski individuum jeste. Na primer, možemo se identifikovati sa fizičkim telom, sa imenom i prezimenom, sa nacijom, sa profesijom ili ostalim našim raznovrsnim ulogama kao što su ćerka, majka, otac, sin, deda, brat, suprug, komšija i bezbroj drugih. Zašto je to tako? Ukratko rečeno, sa duhovne tačke gledišta, sve ove identifikacije nam daju privid posebnosti i izdvojenosti u odnosu na celokupnost života i postojanja. A naša prava priroda upravo jeste jedinstvo sa svim životnim formama sa celokupnom Božanskom kreacijom i svim onim što Bog Jeste.

Na početku svog životnog puta, kada se dete rodi, ono ne poseduje ego i u direktnoj je vezi sa svojom višom prirodom sa Bogom u sebi i sobom u Bogu. Za njega je važno BITI i ono JESTE. Pod uticajem roditelja, sredine, društva i drugih faktora, kod deteta postupno se formira ego. Ukoliko se dete pravilno odgaja, ego preuzima zaštitnu funkciju i pozitivno utiče na ispravno formiranje mladog individuuma.

Kad odrastemo, kad poželimo da krenemo putem duhovnog razvoja ego postaje kočnica, ometač daljem razvoju. Mi smo nesvesni u odnosu na njega. Da li je on naš gospodar? Naravno da on nije naš gospodar, niti je on ono najbolje što mi posedujemo.

Ono najbolje što imamo u sebi, to je čista dobrota, to je Hrist u nama. Mi našim mentalom, našom svešću, kao i nekim našim uspavanim delom znamo šta je dobro. Drugim rečima posedujemo unutrašnju intuiciju. Mi znamo da postoji "nešto" ali to je nesvesno znanje. Da bi se ego razumeo moraju se najpre razumeti ego reakcije. Tipične reakcije ega su kada se nađemo povređeni rečima ili gestama, nepravdom, znači, kad bude povređena naša taština i tada neodmereno reagujemo ili napravimo ispad, ili se grizemo u sebi i uspevamo oćutati po cenu čira u želucu. U svim tim situacijama, ego nadvladava naš razum i mi se ponekad ponašamo suprotno načelima, obrazovanju i vaspitanju. Sve sama taština. Upravo u gore navedenim situacijama kada su prisutne ego reakcije, ego zauzima položaj koji mu ne pripada.

Putem upornog i kontinuiranog rada na sebi tj. svom mikrokosmosu i njegovim delovima i ispoljavanjima, kao na primer, svom karakteru, strahovima, stresovima, kompleksima moguće je postati svestan svojih ego reakcija i u pravo vreme i na pravi način preuzeti vođstvo. Biti svestan, ovde i sada u momentu koji jeste, biti ono što jesmo.

Pred nama je veliki zalogaj. To što je pred nama su Himalaji. Hoćemo li da se penjemo uzbrdo ili ne? Ako hoćemo, onda krenimo, upoznajmo taj naš deo koji se protivi da bude upoznat. Ovo sve što smo do sada rekli upućuje nas na to da treba da se menjamo. Duhovni rad pre svega pretpostavlja promenu! Ko ne želi da se menja teško će postići dobre rezultate. Zabluda je da čovek može da se duhovno usavršava a da ostane isti. Treba želeti sopstvenu promenu na bolje i želeti raditi na sebi. Mladost je sklonija promeni. Kada pređemo određeni broj godina to će biti teže izvodljivo ali ne i nemoguće. Sve zavisi od naših kvaliteta, naše lične filozofije, pogleda na svet, otvorenosti prema životu, promenama i poimanju prolaznosti. Kad verujemo u Boga sve je moguće. U bibliji stoji "Gospod je sa vama jer ste vi sa njim i ako ga ustražite naći ćete ga, ako li ga ostavite i on će vas ostaviti."

Autor: Olga Rezo

Vaš Komentar: