PROSVETLJENJE

ŠTA JE TO PROSVETLJENJE I KAKO SE POSTIŽE?



Prosvetljenje se definiše kao supersvesnost u kojoj su pojedinac i univerzum u jedinstvu. Prosvetljenje je direktno iskustvo istine. Iako sam termin prosvetljenje implicira nadljudski poduhvat, reč je o prirodnom stanju čoveka koji doživljava jedinstvo sa Bogom i postaje jedno sa univerzumom, dolazi do svoje prave prirode i spoznaje sebe onakvim kakav on zapravo jeste. Paradoksalno, da bi se postiglo samo prosvetljenje nije potreban nikakav napor. Napor nastaje u prolaženju kroz proces pročišćenja nagomilanih velova iluzije koji stoje između nas i našeg Istinskog Sopstva, u oslobađanju od svojih mnogobrojnih predrasuda, blokirane energije i smanjenog energetsko-kreativnog potencijala. Trud se isplati.

Ovde se pre svega radi o ličnom iskustvu pojedinca koji ponovo uspostavlja zaboravljenu vezu sa samim sobom i nalazi svoj veliki izvor radosti, duboki mir, mnoštvo uvida i istinsko bogatstvo koje beskonačno mnogo puta nadilazi bilo šta što spoljašnji svet sa svojim darovima može da ponudi. Duboko i trajno prosvetljenje može se doživeti samo upornom spiritualnom praksom.

Postoji bezbroj stepenica deidentifikacije svesnosti zbog naše upletenosti u različitim nivoima manifestacije univerzuma, od vidljivih do suptilnih svetova iza pojavnog. Kada se svesnost postupno izdiže u procesu prosvetljenja ona doseže ove pojedinačne svetove gde ne postoje individualni ili lični motivi.

Sa nižeg beskonačnog napredujemo ka višem beskonačnom i potpunoj celovitosti. Kontemplacija koja se ovde postiže ne odnosi se na objekat ili stvar, već na silu koja se manifestuje kroz njih. Energija je supstanca univerzuma. Energija meditira na energiju, sila se koncentriše na fluidnu silu. Beskonačno koje je sveprisutno, priziva Beskonačno u nama.

Postojanje, svesnost, sloboda i blaženstvo Apsoluta su četiri odrednice jednog istog iskustva. Prosvetljenje je konačna samorealizacija ili buđenje. To znači biti jedinstvo sa najdubljom srži svoga bića, istinski biti. Prosvetljenje je vančulni doživljaj svoje svesti. Tada svest opaža samu sebe i postaje čista svesnost ili samosvest.

To je proširenje i preobražaj svesti i ličnosti, rastapanje ega, idealizovane slike o sebi i prebacivanje centra ličnosti na svoje Istinsko biće, veliko Ja. U svakom slučaju to je promena stanja svesti. Bez misli, namera i težnji postojim, trajem, jesam bezvremena večnost. Čovek iz dubine svoga bića deluje na svoje velove iluzije, a ne njegova ličnost, persona ili nešto drugo sa čim je sebe pobrkao.

Isus Hrist kaže “Ja sam tvoj put, istina i život”. Treba doživeti prosvetljenje kako na transcendentalnim tako i na božanskim nivoima. Ne biti u egu, izolovan, moćan, već u jedinstvu sa Tvorcem, jedno sa prirodom Boga, običan i božanski slobodan. Prosvetljen čovek zrači istinom i čestitom ljubavlju, jednostavnošću i neposredan je kako priroda stvari nalaže. Koliko god svi mi doživeli svako svoju istinu, Istina je ipak samo Jedna, lišena materije, vremena i prostora, beskonačna i večita. “Kako bijaše na početku, a počekta nema, tako sada i vazda, sa poentom na uvek sada”. Kada se prosvetlimo, šta onda? Postoji jedna zen poslovica koja puno kaže:” Pre prosvetljenja cepaj drva, nosi vodu. Nakon prosvetljenja cepaj drva, nosi vodu”.



Autor: Olga Rezo

Vaš Komentar: